Lunarni krateri

Činjenica je da Lunarni krateri - postoje. Tokom vedre noći, naročito za vreme punog Meseca, ti se krateri mogu videti i golim okom. Imamo na hiljade fotografija koje svedoče njihovom postojanju, pogotovo danas kad sa HD tehnologijom i veoma moćnim zumom možemo izbliza videti te kratere. Doduše, ne toliko blizu kao posade Apollo misije u 60-tih i 70-tih, ali snalazimo se. Međutim, njihovo poreklo je ono što nas muči. Bar muči mene.

Da krenemo redom. Tokom godina, mišljenje nauke variralo je što se tiče porekla ovih kratera, međutim postojale su tri glavne konkurentske teorije: prva, da su krateri posledica vulkanske erupcije na površini, druga, da su posledica udara, I treća, da su posledica glečerske aktivnosti (teorija koja nije imala nikakve naučne pozadine, i zapravo se bazirala na “viziji” njenog tvorca, austrijskog inženjera Hannsa Horbigera) 1). Prva teorija, teorija da su lunarni krateri posledica vulkanske aktivnosti je u to vreme (XIX veku) bila najverovatnije objašnjenje, pa su je zato naučnici tog doba prihvatili.

I tako, u kasnom XIX veku većina astronoma smatrali su da su ovi krateri posledica vulkanske aktivnosti, sve dok 1870-ih engleski astronom Richard A. Proctor (slika desno) nije predložio novi koncepat - da su krateri posledica kolizije (sudara), odnosno da su to udarni krateri.2) Da pojasnimo ovaj termin: udarni krateri nastaju kada projektil velikom brzinom (u našem slučaju to bi bio meteor, asteroid, kometa) pogodi površinu čvrstog tela, kao što su planete ili njihovi sateliti, i ostavi veliku rupu na površini.3) Krateri su obično kružnog oblika, I variraju u veličini, od mikroskopskih do veoma velikih (sa prečnikom od 2.000 km i više). Karakteristike ovakvog kratera direktno zavise od veličine projektila, njegove brzine, i terenskog sustava površine tela kojeg udari. Prilikom udara, veliki deo materije površine udarenog tela (planete ili satelita) izbaci se van kratera, I ovaj materijal naziva se izbačenim materijalom prilikom udara (engl. ejecta). Dakle, u 1870-ih godina predloženo je novo objašnjenje o nastanku lunarnih kratera. Kasnije, u 1892. godine, američki geolog Grove Karl Gilbert 4) tvrdio je da su većina lunarnih kratera posledica takvog udara. Svoju je tvrdnju bazirao na ogromnim veličinama pojedinih kratera i bio je prvi koji je identifikovao basene da su ogromni krateri. Takođe je primetio da osim činjenice da su i lunarni i vulkanski krateri na Zemlji u suštini – velike rupe, oni su potpuno različiti. Sve ostale karakteristike ovih kratera bile su totalno različite. I to je zaključio na osnovu promatranja mesečevih kratera preko Američke Mornaričke opservatorije u Washingtonu. Naravno, u to vreme nije imao uzorke tla, pa je morao svoj zaključak da temelji na opservacijama. I tu dolazimo do prve zanimljivosti… da bi potvrdio ovu svoju premisu, Gilbert je sâm eksperimentalno napravio nekoliko kratera. Proučavao je šta se dešava kada bi ispustio glinene lopte i ispucao metke u glinene ili peščane mete. Vratićemo se Gilbertu i njegovim eksperimentima malo kasnije. Da nastavimo priču.

On je takođe bio prvi koji je prepoznao da je kružni reljef Mare Imbrium (zaokružen ovde) ustvari mesto gigantskog sudara. Proučavajući fotografije, Gilbert je odredio koji su krateri nastali pre tog gigantskog sudara, a koji nakon njega. Naime, ako je unutrašnjost nekog kratera puna izbačenog materijala iz Imbriumskog sudara, onda je taj krater nastao pre tog sudara. I suprotno, krater unutar Imbriumskog mora je logično nastao nakon njega. Ova ista metoda datiranja lunarnih kratera koristi se i dan danas, i naziva se brojanje kratera (engl. Crater counting).5)

Ova Metoda brojanjem temelji se na inicijalnoj pretpostavci da se nova površina planete ili satelita stvara bez udarnih kratera, potpuno čista, I da se onda udarni krateri stvaraju konstantnom stopom. Ovaj metod bio je usklađen prema starosti uzorka sa Meseca (kojih su doneli sa Apollo misije), izmerenog pomoću radio-izotopnog datiranja.

Dakle, ove su dve konkurentske teorije takmičile sve do lunarne misije Apollo 11 (prve od šest). Uzorci tla od ovih kratera koje su Apollo misije donele, pokazale su da krateri nisu posledica vulkanske aktivnosti, nego da su nastale prilikom udara projektila. Tako, do dan danas, smatra se da su mesečevi krateri posledica udara.

Zahvaljujući uzorcima tla sa Meseca, teorija da su krateri na Mesecu udarni krateri postala je opšto prihvaćena naučna činjenica.

Tu dolazimo do par problema. Naime, kod većine ovih udarnih kratera na Mesecu (pogotovo ovih većih) fali jedno nešto – to je rupa, koju bi udarac meteora morao napraviti. Pogledajmo poznati meteorski krater u Arizoni, kojeg je navodno napravio udarac meteora brzinom od 41.000 km/h pre nekih 50.000 godina. Krater ima obim od skoro 4 km I dubok je 167 metara. 6).

Sada, uporedimo ovaj krater sa udarnim kraterom Mare Imbrium na Mesecu, za koji se smatra da je napravljen udarom projektila sa dijametrom od 250 km, odnosno veličine protoplanete (to je masivno telo za koje se smatra da se može razviti u planetu) pre nekih 3,8 milijardi godina…

…Gde je rupa?

Zvanično objašnjenje je da je navodno vulkanska erupcija popunila tu rupu I izmaznila površinu. Tu opšte neću ni da ulazim u špekulaciju da bi projektil ove veličine apsolutno uništio čitav Mesec!

Ovo je Mare Imbrium krater (latinski More Kiša) izbliza:

Da li vam stvarno izgleda kao da je vulkanska erupcija popunila svu ovu površinu? I savršeno je izmaznila poput iskusnog zidara? I dodatno izmaznila još nekoliko kratera, a ostavila rupe kod ostalih…. selektivna lava, nema šta. Mare Imbrium krater ima dijametar 1.146 km! I lava je sve to popunila? Isti izvor (Wikipedia) navodi da je basen ovog kratera sada 5 km dubok, međutim smatra se da je izvorno bio dubok punih 100 km… međutim, nakon udara, tlo basena je odmah odskočilo nagore. Drugi izvori kažu da se vidi razlika u nijansi boja (tonova) ovog kratera u odnosu na okolinu, što ukazuje na erupciju lave… možda, ali ja to ovde ne vidim. 7)

Još jedna stvar, kad smo kod metoda datiranja starosti kratera - Brojanje kratera… u Space.com izašao je članak da se krateri na Mesecu pojavljuju brže nego što se to ranije smatralo. Tako da… toliko o preciznosti i ove metode. 8)

Sada bih se vratio američkom astronomu Gilbertu I njegovom eksperimentu gde je ispustio glinene lopte i ispucao metke u glinene ili peščane mete. I time dokazao da su krateri na Mesecu posledica udara projektila. Gilbert, I svi astronomi nakon njega, pa čak i velika NASA sa milijarderskm budžetom, prevideli su činjenicu da SVI krateri koje vidimo na Mesecu izgledaju kao da su napravljeni udarom pod savršenim, pravim uglom od 90°! Statistička verovatnoća da makar JEDAN krater bude napravljen udarom pod savršenin uglom od 90° je užasno mala! Pazite… Mesec navodno orbitira oko Zemlje brzinom od 3,683 km/h, pa zajedno sa njom rotira oko Sunca brzinom od 107.200 km/h… s druge strane, protoplaneta koja je udarila u Mesec I napravila veliki krater Mare Imbrium se takođe kretala svojom brzinom (nema informacije o njenoj brzini, izgleda da nisu još stigli da to izračunaju). Tako da verovatnoća da taj udar dođe pod savršeno pravim uglom od 90° je basnoslovno mala! Ali hajde… recimo da se BAŠ to desilo, da se sve tako uklopilo u harmoniji haosa, I da se baš tako desilo. Šta je sa ostalim kraterima?

Sa svim ovim ostalim kraterima? SVI krateri su pod savršenim uglom od 90 stepeni! SVI! Ovo je prosto nemoguće! Da nema nijednog kratera pod oštrim uglom, ili tupim uglom, udar koji je napravio brazdu, prokop, kanal… bilo što! S tim brzinama… To je non-sens! Pravi non-sens. Ovo ima više smisla…

Da je Gilbert svoju glinenu loptu bacio kao što atletičari bacaju takmičarsku kuglu, ili ispucao metak pod bilo kojim uglom osim pravim, video bi da nešto ne štima sa njegovom teorijom. Nažalost, nije… to nisu videli ni astronomi nakon njega. Punih 125 godina!

Reference i bibliografija:

1) https://en.wikipedia.org/wiki/Lunar_craters

2) http://www.lunarland.com/determining-the-origin-of-moon-craters

http://www.daviddarling.info/encyclopedia/P/Proctor.html

3) http://zuserver2.star.ucl.ac.uk/~rpif/mitc/background.html

4) http://voices.nationalgeographic.com/2012/09/14/grove-karl-gilbert-a-captain-bold/

5) https://en.wikipedia.org/wiki/Crater_counting

6) http://meteorcrater.com/

7) https://www.universetoday.com/129973/moons-mare-imbrium-hit-protoplanetary-size-impactor/

http://earthsky.org/space/protoplanet-blasted-out-mare-imbrium

https://en.wikipedia.org/wiki/Mare_Imbrium

http://www.fact-index.com/m/ma/mare_imbrium.html

8) https://www.space.com/34372-new-moon-craters-appearing-faster-than-thought.html

#Ravna #Zemlja #Mesec #Krateri #Meteori #Asteroidi